Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Maširević protiv Srbije (30671/08) u kojoj je utvrdio povredu prava na pristup sudu.
Prema činjeničnom stanju podnosilac predstavke je advokat koji je u svoje ime izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije povodom presuude u jednom parničnom predmetu u kome je stranka.
Vrhovni sud Srbije je odbacio zahtev za revizijsko odlučivanje podnosioca predstavke i pozvao se na odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je propisano da stranku u postupku po reviziji mora zastupati advokat.
Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da ograničenje pristupa Vrhovnom sudu Srbije, u smislu obaveze da stranku zastupa advokat, je legitimno i postiže pravičan balans između opšteg interesa i individualnih prava. Međutim, Sud je otišao dalje u tumačenju ove odredbe Zakona o parničnom postupku i tumačio je u smislu njene svrhe i cilja koji se njom želi postiči.
Sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, Vrhovni sud striktnom primenom odredbe da (svaku) stranku u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije mora zastupati advokat povredio pravo podnosioca na pristup sudu.
U tom smislu Sud je zaključio „Ovo ograničenje, koje je nametnuto podnosiocu predstavke, nije služilo cilju pravne sigurnosti i pravilnog sprovođenja pravde (proper administration of justice).
